POREKLO

Šetlandski poniji vode poreklo od konja koji su živeli na Šetlandskim ostrvima još pre nove ere. Kada su Normani napali ova ostrva, sa sobom su odneli i poni konje. Ovi konji su ukrštani sa lokalnim krdima, što je stvorilo Šetlandskog ponija kakvog ga znamo danas.

Kada je u Britaniji zakonom iz 1847. deci zabranjen rad u rudnicima, ždrebad Šetlandskih ponija postala su veoma tražena, pa su mnogi od njih zamenili slobodu brda za tamu rudnika. Zapravo, njihova poslušna narav im je omogućila da se veoma dobro prilagode podzemnim uslovima.

Tokom ovog perioda popularnosti ponija formirano je Udruženje "Registar Šetlandskih ponija" sa ciljem da se objavi zvanični registar svih vrsta. Mnogi od registrovanih ponija danas mogu pronaći početak svog pedigrea u prvom izdanju ovog Registra.

KARAKTERISTIKE

Poni konji su mali konji, koji imaju upadljivo kraće noge od drugih pripadnika svoje vrste, šire sapi i deblji vrat. Uglavnom ne prelaze više od 1,5m, ali s obzirom na veličinu izuzetno su snažni. Poni konji imaju deblju dlaku od ostalih konja, a zimi ona dodatno dobija na gustini tako da ove životinje mogu da podnesu velike hladnoće.

Šetlandski poni može biti skoro svih boja, uključujući kestenjastu sa belim šarama, pegastu dlaku ili zlatnu sa belom grivom i repom. Međutim najčešće su crni, braon, sivi ili riđi.

Standardna visina Šetland ponija je 90 do 100 cm, +/- 3 do 5 cm. Postoje i sorte nižeg rasta i to: manji poni od 78 do 83 cm; i mini poni od 73 do 75 cm. Sve visine izvan ovih okvira dobijene su specijalnim genetskim ukrštanjem, vrlo su retke i predstavljaju specifičnosti i izuzetke.

Poni konji se dele na: mini – niže od 86cm, male – od 87-92 cm, srednje od 93-98cm i velike 99-105cm.

TEMPERAMENT I OSOBINE

Poni konje karakteriše dobroćudna narav i pitomo ponašanje. To su inteligentna i druželjubiva bića koja obožavaju igru, a posebno blizinu dece i druženje sa njima. Njihova inteligencija zavisi i od porekla, odnosno rase. Rasniji konji brže i lakše uče i generalno su podložniji dresuri.

Konje koji su pravilno trenirani mogu jahati deca koja počinju da se bave jahačkim sportom. Ove konje u poslednje vreme često koriste i različite ustanove i organizacije koje rade se decom.

Ukoliko se još niste odlučili da obradujete svoje dete i sebe sa jednim ili više šetlandskih ponija, dobrodošli ste posetiti nas i upoznati ova divna stvorenja.

ISHRANA

Poni konje potrebno je hraniti senom, preporučuje se muhar ili druga kombinacija trava, a kao tvrd obrok pogodna je zob. Tokom toplih dana važno je da imaju dovoljno pitke vode. Preporučuje se da poni konji borave na livadi, odnosno otvorenom prostoru gde mogu da se istrče i pasu.

ISPAŠA

Veoma važan deo ishrane predstavlja ispaša (i to slobodna ispaša na prirodnoj livadi, ili posejanoj livadskoj travi koja je mešavina trava vijuka, ježevine, italijanskog i engleskog leluja.) Ispaša traje od ranog proleća do početka zime. Optimalna površina po jednom grlu iznosi oko 2 ara (sa premeštanjem uz pomoć električnog pastira).

SMEŠTAJ

Važno je da ovaj prostor bude dobro ograđen jer konji mogu da se provuku ispod ili kroz delove ograde. Pored otvorenog prostora za nesmetano kretanje (1 grlo na 2 ara) neophodno je posedovati i adekvatnu staju.

Poni konji su izuzetno otporni na loše vremenske uslove i mogu da prežive na otvorenom temerature čak i do -30ºC, što svakako nije preporuka, ali ovaj podatak govori o njihovoj prilagodljivosti i otpornosti. Dovoljna im je samo nadstrešnica u zavetrini tokom hladnog ili kišnog vremena.

TIMARENJE

Zbog teških uslova u kojima su živeli, poni konji su izuzetno otporni na hladnoću, a tome doprinosi njihova izrazito gusta dlaka, gušća nego kod ostalih konja. Iz tog razloga, redovno timarenje im veoma prija i vrlo je preporučljivo.

Timarenje je najbolji oblik zbližavanja čoveka sa ponijem. Na ovaj način, konj i čovek stiču obostrano poverenje, a konj se navikava na prisustvo čoveka u svojoj blizini. Poni konji obožavaju češljanje češagijama, četkama i češljevima. Leti je uobičajno i kupanje.

ZDRAVLJE

Iako su uglavnom veoma otporni na bolesti, mala veličina ovih konja uzrokuje veću verovatnoću za oboljevanje od srčanih problema nego kod većih životinja, što povremeno dovodi do rane smrti. Takođe, ponekad oboljevaju od herpesa ili ređe od bolesti kopita. Peporučuje se uobičajno čišćenje od unutrašnjih i spoljnijh parazita.

Kobila koja treba da se oždrebi mora biti odvojena od krda i imati posebnu negu. Ženke poni konja su inače veoma požrtvovane majke, te im se mora obezbediti poseban prostor dok ždrebe ne odraste.

JAHANJE

Vremenom su ljudi pripitomili ove životinje, te danas imaju različite primene – kao takmičarski konji u jahanju, učestvuju na izložbama konja, na treninzima jahanja za decu, a negde ih koriste i za prevoženju tovara.

U cilju razonode i zabave, za ponije se po narudžbini prave mali fijakeri ili jednoprezi, koji u potpunosti mogu izgledati kao replika fijakera u pravoj veličini. U koliko ste zainteresovani za ove proizvode možete poslati upit na naš mejl.

PREZANJE

Početna obuka prezanja počinje u trećoj godini uzrasta. Od opreme potrebni su amovi, oglavina i kajasi, koji se izrađuju po porudžbini kod sarača, i to prema merama konja.

Jednopreg se koristi kod čeza sa rukunicama, (neke od primera možete pogledati na fotografijama), a dvopreg kod fijakera. U oba slučaja najpogodniji su poniji visine od 80 do 95 cm.