Najhladnijeg dana februara meseca oždrebila se kobila Maša i donela na svet malog Viteza. Vitez je za razliku od svoje bele mame potpuno crno ždrebe muškog pola skladnog tela i prelepe male glave.
Zdrebe je veselo i miroljubivo za razliku od Woody-a koji je već u prvim danima života pokazivao "zube" i nije baš previše bio raspoložen za maženje.
S obzirom da su danas vitezovi u modi i mi smo izabrali nešto u slavu i dobro zdravlje našeg Viteza.
Malom Vitezu jedan pesnik je smislio pesmu, a pesma ide ovako:
STRAŠNI VITEZ
U mraku žive opasne sile,
nekada su i baba roge bile.
Sada poneki zmaj i aždaja,
a pojavi se i rogata baja.
A ja sam vitez strašni,
nema šanse da se bojim,
susreta sa nemanima
na deset i pola brojim.
Potpuno sam naoružan,
imam mač, strelu, pušku.
I još, što je vrlo važno,
odvažnost i snagu mušku.
Za aždaje i zmajeve
ja sam pravi ekspert-bata.
Kad me vide u oklopu
panika i strah ih hvata.
Baba roge i rogate baje,
a i ostale najmračnije sile,
u dvoboju ljutom sa mnom
manje su od mrava bile.
Nekoliko dana se spremam
jedne noći da ne dremam,
a onda ću jednom zacelo
sve da ih potamanim smelo.
Tako mi viteške slave,
oružja i hrabrosti vaše,
zauvek očistiću mrak
da se deca više ne plaše.
Dragan Pavlović