Šetlandski poniji vode poreklo od konja koji su živeli na Šetlandskim ostrvima još pre nove ere. Kada su Normani napali ova ostrva, sa sobom su odneli i poni konje. Ovi konji su ukrštani sa lokalnim krdima, što je stvorilo Šetlandskog ponija kakvog ga znamo danas.
Kada je u Britaniji zakonom iz 1847. deci zabranjen rad u rudnicima, ždrebad Šetlandskih ponija postala su veoma tražena, pa su mnogi od njih zamenili slobodu brda za tamu rudnika. Zapravo, njihova poslušna narav im je omogućila da se veoma dobro prilagode podzemnim uslovima.
Tokom ovog perioda popularnosti ponija formirano je Udruženje "Registar Šetlandskih ponija" sa ciljem da se objavi zvanični registar svih vrsta. Mnogi od registrovanih ponija danas mogu pronaći početak svog pedigrea u prvom izdanju ovog Registra.
Poni konji su mali konji, koji imaju upadljivo kraće noge od drugih pripadnika svoje vrste, šire sapi i deblji vrat. Uglavnom ne prelaze više od 1,5m, ali s obzirom na veličinu izuzetno su snažni. Poni konji imaju deblju dlaku od ostalih konja, a zimi ona dodatno dobija na gustini tako da ove životinje mogu da podnesu velike hladnoće.
Šetlandski poni može biti skoro svih boja, uključujući kestenjastu sa belim šarama, pegastu dlaku ili zlatnu sa belom grivom i repom. Međutim najčešće su crni, braon, sivi ili riđi.
Poni konji se dele na:
mini – niže od 86cm
male – od 87-92 cm
srednje od 93-98cm
i velike 99-105cm
Poni konje karakteriše dobroćudna narav i pitomo ponašanje. To su inteligentna i druželjubiva bića koja obožavaju igru, a posebno blizinu dece i druženje sa njima. Njihova inteligencija zavisi i od porekla, odnosno rase. Rasniji konji brže i lakše uče i generalno su podložniji dresuri.
Konje koji su pravilno trenirani mogu jahati deca koja počinju da se bave jahačkim sportom. Ove konje u poslednje vreme često koriste i različite ustanove i organizacije koje rade se decom.
Ukoliko se još niste odlučili da obradujete svoje dete i sebe sa jednim ili više šetlandskih ponija, dobrodošli ste posetiti nas i upoznati ova divna stvorenja.